Kakve promene i novine je nagli porast platformske ekonomije doneo nacionalnim tržištima rada u proteklih pet godina? Na koji način je ovaj poslovni model u prvi plan stavio izazove nastale od koršćenja veštačke inteligencije na radnom mestu? U kojim još sektorima platformska ekonomija dovela do nepovratnih promena?
Ova i druga pitanja biće u centru pažnje jubilarne petogodišnje konferencije Budućnost rada 2022, koja će razmatrati promene koje su se dogodile od 2018. godine naovamo. U isto vreme, konferencija će se osvrnuti na sve veći uticaj platformske ekonomije na rad, radne odnose i društvo sa ciljem da odgovori na pitanje – kome ove promene koriste, a kome ne?
Razvoj novih tehnologija i veštačke inteligencije (AI) budi nade u povećanje efikasnosti i ekonomski napredak, ali i bojazan oko toga da li će u centru ovog napretka biti čovek. Platformska ekonomija je kroz svoj poslovni model neprimetno uvela ove teme u javni diskurs, da bi se one sada našle u žiži interesovanja regulatora i javnosti.CENTAR ih je prepoznao kao bitne još 2018. godine, i sada im se ponovo vraća. U tom kontekstu, na ovogodišnjoj konferenciji ćemo razgovarati o novoj Direktivi EU o platformskom radu koju bi Evropski parlament trebalo da usvoji u oktobru ove godine i o debatama koje se u Srbiji i susednim državama vode u cilju rešavanja statusa radnika na globalnim onlajn platformama i aplikacijama za rad na daljinu.
Takođe će biti razmatrani značaj algoritamskog upravljanja (AM) koje se nalazi u suštini ovog poslovnog modela i izazovi korišćenja veštačke inteligencije u svetu rada. Konferencija će razjasniti kako nova regulativa EU – Nacrt Zakona EU o veštačkoj inteligenciji iz 2021. godine – rešava ovu promenu i kako se kreatori politika u Srbiji pripremaju da odgovore na rizike koje donosi korišćenje veštačke inteligencije na radnom mestu. Ove godine ćemo govoriti i o tome na koje su sve načine drugi domeni ekonomije izloženi uticaju platformske ekonomije.
O svim ovim pitanjima razgovaraće renomirani panelisti – predstavnici EU, nacionalnih kreatora politika, akademske i istraživačke zajednice, sindikata i aktivisti.
Novembar
12:00-
15:00
Nova Direktiva EU o platformskom radu i njen uticaj na EU i zemlje van njenih granica: uporedna gledišta iz Hrvatske, Srbije i Crne Gore
Kada bude usvojena, Direktiva EU o unapređenju uslova rada na platformama uticaće na pravne režime država članice EU a očekuje da će imati i efekat prelivanja na zemlje u EU susedstvu. Na ovom panelu će se razgovarati o značaju Direktive na EU u celini, kao i na njen potencijalni uticaj na Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju – tri zemlje koje imaju sasvim različit pristup platformskom radu. Mogući efekti platformskog rada na odlazak mladih takođe će biti jedna od tema. Može li platformski rad da preokrene ovaj trend i zadrži radnike u svojim rodnim zemljama? Šta je potrebno da bi se podržale ove aspiracije i izbori platformskih radnika?
Jedan od glavnih ciljeva Direktive EU je da reguliše status radnika na platformama. Zasada se veliki broj njih samo klasifikuje kao samozaposleni tojest preduzetnici, čime su im uskraćena važna radna prava. Direktiva predviđa oborivu zakonsku pretpostavku da su digitalne radne platforme koje ֦kontrolišu proces rada ”poslodavac” platformskih radnika. Definišući ih kao takve, platformski radnici će imati prava na prava koja proističu iz radnog odnosa i na socijalna prava koja slede iz statusa „radnika”: pravo na minimalnu zaradu, kolektivno pregovaranje, godišnji omor, uređeno radno vreme i zdravstvenu zaštitu, kao i doprinose za penziju.
Prema podacima Evropske komisije, prihodi od platformske ekonomije su u EU 2020. godine bili procenjeni na čak €20 milijardi. Samo u EU postoji više od 500 digitalnih radnih platformi i više od 28 miliona platformskih radnika.
Procenjuje se da bi između 1,7 miliona i 4,1 miliona ljudi moglo biti reklasifikovano kao radnici kao rezultat predložene direktive Drugi bi mogli postati istinski samozaposleni u procesu prilagođavanja poslovnih modela na nekim platformama. Prema procenama CENTRA, minimum 50% platformske radne snage u Srbiji i Crnoj Gori je pogrešno klasifikovano.
Algoritamsko upravljanje, AI sistemi visokog rizika i svet rada
Digitalne radne platforme koriste automatizovane algoritme koji su u biti njihovog poslovnog modela. Automatizovani ili poluautomatizovani sistemi odlučivanja (ADM) prate, nadziru i procenjuju radne performanse platformskih radnika i koriste se za odlučivanje ili pomoć pri odlučivanju o platama, rangiranju, itd., što značajno utiče na uslove rada platformskih radnika. Pa ipak, radnici smatraju da je ove odluke teško razumeti i gotovo nemoguće osporiti. To dovodi do rizika poput gubitka autonomije, pristrasnosti, diskriminacije, nepredvidljivosti prihoda ili nadzora.
Na ovoj sesiji razgovaraće se o načinima na koje Evropska komisija nastoji da unapredi pravičnost, transparentnost i odgovornost algoritamskog upravljanja i kako su ovi AI sistemi visokog rizika regulisani u Direktivi EU i nacrtu Zakona EU o AI iz 2021. godine. U isto vreme, diskusija će se voditi i o postepenom širenju ADM na konvencionalna radna okruženja u sektorima poput bankarstva i finansija, obrazovanja, zdravstva, usluga, maloprodaje i u javnim uslugama. Najzad ali jednako važno, učesnici debate će razmotriti način na koji zakonodavci i donosioci politika u Srbiji pristupaju ovoj kompleksnoj temi koja objedinjava svet rada, privatnost i zaštitu podataka i veštačku inteligenciju.
Konfederalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (EKS)
Službenik za politiku, Budućnost rada u Generalnom direktoratu za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju, Evropska komisija
Izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika
Ko-osnivačica i programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika
Predavač u Grupi za rad, zapošljavanje, organizaciju i javnu politiku Univerziteta u Bristolu
Nives Radović
Ko-osnivačica i analitičarka, SUPER Hub
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Republika Srbija
Gruber-Risak
Vanredni profesor na Katedri za radno pravo i pravo socijalnog osiguranja Univerziteta u Beču
Kanjuo Mrčela
Profesor na Fakultetu društvenih znanosti Univerziteta u Ljubljani
Glavni tajnik Novog sindikata, član globalnog sindikata UNI Global Union
Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Lecturer in the Work, Employment, Organisation and Public Policy Group, University of Bristol
SUPER Hub – Co-founder & Researcher
The Commissioner for Protection of Equality
U okviru predstojeće konferencije Centar za istraživanje javnih politika sa zadovoljstvom predstavlja Fallout, samostalnu izložbu umetnice Ive Kuzmanović koja će u novembru biti otvorena u galeriji B2 u Beogradu.
Izložba Ive Kuzmanović kao glavni motiv uzima prizore eksplozija atomskih i hidrogenskih bombi preuzetih iz video i foto dokumentacije snimljene tokom nuklearnih testova koje je vlada Sjedinjenih Američkih Država sprovodila na Maršalovim ostrvima, na Pacifiku, tokom 40-ih i 50-ih godina 20. veka.
Posle poraza Japana u Drugom svetskom ratu, neposredno posle prve upotrebe nuklearnog oružja u ratne svrhe u Hirošimi i Nagasakiju, Ujedinjene nacije su Maršalova ostrva, arhipelag usred Pacifika, dale pod protektorat SAD koje su odlučile da na njemu nastave nuklearna istraživanja. Lokalno stanovništvo je prvobitno raseljeno privremeno a onda i za stalno pošto su pokušaji ponovnog naseljavanja ostrva bili neuspešni zbog visoke radijacije. Tokom godina trajanja proba, mnoge eksplozije su bile nekontrolisane što je direktno uticalo na zdravlje i živote hiljada ljudi, desetinama kilometara daleko od same lokacije testiranja. Sudski procesi za dobijanje odštete još uvek traju iako mnogi originalni žitelji ostrva više nisu među živima.
Izložbu čine slike velikog i srednjeg formata (ulja na platnu i ulja na cinkanim pločama) i skulpture srednjeg formata izvedene u livenoj, toniranoj epoksi smoli.
Direktor Konferencije
Koordinator Konferencije
Koordinator Konferencije
Direktor Konferencije
Koordinator umetničke izložbe
Grafički dizajner